Стручњаци за лебац

"Милан Простран, секретар за аграр у Привредној комори Србије, каже да килограм брашна Т-500 који се највише користи у пекарској индустрији на берзи кошта између 13,5 и 19 динара.
- Ако се зна да се од једног килограма брашна добија килограм и 350 грама хлеба, испада да је реална цена килограма хлеба 36 динара. Време када је држава одређивала цене хлеба и када је у предузећима постојао топли оброк је прошло, што пекари сада злоупотребљавају, јер грађани осим хлеба свакодневно купују и разна пецива, на којима је зарада још већа - објашњава Простран."

Ако стручњак каже, онда мора да је тако... А и логично је.
Просечна цена брашна нека буде 16 динара/кг. Толико се потроши за 1,35 кг хлеба. То значи да се за 1 кг хлеба потроши брашна у вредности од око 12 динара. Ако је векна 600 гр, значи да се за једну векну потроши брашна у вредности од 7,2 динара (још мање ако је 500 гр).
По Пространу, векна од 600 гр требало би да кошта 21,6 динара (а од 500 гр 18 динара).
Значи, остали трошкови и зарада требало би да износе око 14 динара.

Све је тако логично и рачуница се поклапа савршено. Сурови пекари стварају екстра профит!
Да нам није Пространа (ово занимљиво звучи), не бисмо знали ни како 'леба да купујемо и једемо, а пекари очигледно хоће да зараде што више (што је потпуно невероватно, али ни то не бисмо знали без Пространа).
Такође, он нам омогућава да сазнамо да овај проблем једино држава може да реши, тачније сам Простран и екипа, јер су то све стручњаци, а они боље знају од пекара колики су њихови трошкови.

Момир Лазић, директор „Београдске пекарске индустрије“ и „Класа“, једни од највећих произвођача хлеба у Србији, каже да упркос нижој цени пшенице, они немају рачуницу да снизе цену хлеба.

Ма немој?! Како немаш рачуницу, кад је стручњак то лепо израчунао, а и ја сам проверио?

Он (Лазић) додаје да на тржишту ионако постоје разне врсте хлеба које се продају по цени од 20 до 40 динара, што значи да потрошачи могу да изаберу неку јефтинију врсту.

Ти ћеш мени да кажеш који ћу ја хлеб да купујем? Има за инат да купујем хлеб од тебе и има да снизиш цену! У супротном, даћу паре Робним резервама... Не шалим се.

О завештању органа

Негде средином јула, пролазећи кроз Душанову улицу у Нишу, налетео сам на камеру и микрофон. А можда су и они на мене налетели, ко зна... Нисам ни загледао са које су телевизије, али није ни битно.

Питање које су ми после "Добар дан" упутили гласило је:
"Шта мислите о завештању органа? Како коментаришете ситуацију код нас везано за тај проблем?" (тако нешто, отприлике).

Мој одговор је, наравно, био да је то јако хуман, али пре свега, користан, одн. значајан гест, који неком може да спаси живот и тако даље... и тако то... Са мном се слажу и председници, што државе, што Скупштине...

Питање које је уследило: "Да ли бисте ви завештали органе?"

На срећу, нисам толико био затечен, јер сам на ову тему размишљао одавно и тада дошао до закључка који је био и мој одговор на питање новинара:

"Мислим да је то нешто о чему треба старији да размишљају - преко 50 година, рецимо. Мало је непријатно младим особама да то ураде."

Пошао сам од себе, те можда грешим. Можда није свима нелагодно, али мени јесте.

Зашто би човек од 30 година писао тестамент, а да је притом здрав и планира далеку будућност?


Касније сам споменуо једном другу да ћу "да изађем на телевизор", као и разлог и околности. Он ми је указао на један проблем који ми, признаћу, није пао на памет.

Србија је пуна искорумпираних индивидуа - образовни, судски, извршни, као и здравствени систем су их препуни... Како ће човек који завештава органе знати да његови органи неће бити предмет трговине? Зашто би лекари избегавали шансу да злоупотребе завештане органе? Знамо да многе шансе за више или мање сличне ствари нису избегли (продаја новорођенчади, нпр.).

И то би, наравно, неком спасило живот, али би испало да су органи поклоњени докторима, што верујем, нико не жели. Нико нема "амбицију" да повећа докторима зараду кад то ради, већ да спаси нечији живот.

Зато, мислим да је ипак боље да људи завештавају органе својим потомцима.
Но, не знам колико је то изводљиво, тј. колико дуго је могуће чувати свеже органе након смрти. Можда је потребно одмах органе дати онима којима су потребни. У случају да је рок "трајања" органа (тј. могућности складиштења без оштећења виталности) довољно дуг, ово решење може бити адекватно.
Ако не, онда морамо најпре искоренити корупцију...

Питање је само колико је то могуће.
Можда већом контролом над тим органима (опет је питање од стране кога... јер и контролно тело може бити искорумпирано).

Јасно је да је неопходно успоставити ову праксу, али чини ми се да је најпре потребно решити бројне проблеме, што би омогућило веће поверење људи приликом доношења такве одлуке.

Пасуљ и гасови

Премда наслов звучи јако софистицирано, тема није толико озбиљна, али је поучна и интересантна.



Овде је текст о гасовима који су природна појава, али и друштвена, јер знају да праве проблеме у друштвеним односима, сложићете се.

Ту можете прочитати доста корисних ствари о бактеријама и њиховом значају за човека (и што је важније, за гасове, односно флатулацију).
Пошто те бактерије учествују у процесу варења хране, прича о флатусу се своди, у суштини, на причу о исхрани.
Углавном, оно што се теже вари, утиче на непријатан мирис наших гасова... Треба уносити, такође, више течности, избегавати храну која садржи доста сумпора, редовно празнити црева итд.

Но, шта је са пасуљем? Да ли је "опасно" по околину њега конзумирати превише?

Није... Оно што је по околину "опасно" је непријатан мирис, а не сам гас. Пасуљ, супротно важећим предрасудама о њему, није "опасан", јер он не ствара непријатан мирис! Шта више, често не "производи" мирис...

Закључак би могао да буде да пасуља можемо да једемо колико хоћемо, без бојазни од социјалних проблема. ;)

Ипак, једна ствар ми пада на памет. Ко још пасуљ једе без ребарца (сува), сланинице, кобасице и сличног месишта...?

Deep field, некад и "сад"

Дубоко поље

Ова фотографија је у ствари спој 342 фотографије које су направљене 1995. године, а оно што се ту види је тзв. Deep field, најудаљенија област у свемиру коју је човек успео да види (тј. услика).

Дубоко поље је од нас удаљено 12 милијарди светлосних година!

Ово можда и не би било толико занимљиво, ако се не бисмо позвали на теорију релативитета Алберта Ајнштајна. По њој, брзина светлости је највећа брзина у свемиру. То значи да светлост са Дубоког поља до Земље стигне за 12 милијарди година...
То даље имплицира да гледајући у ову фотографију гледамо, заправо, у прошлост...

Слика показује Deep field од пре 12 милијарди лета, а то је око милијарду и по година после Big Bang-a. Значи, у питању је рана фаза настајања космоса. Шта рећи сем... језиво.

Љубав према отаџбини

Српска земља је света! Морамо је чувати као очи у глави, јер су нам је преци оставили и крв за њу пролили!

Зато не смемо дозволити странцима да дођу на нашу земљу и да је прилагођавају себи, нарочито да одређују како ћемо се ми понашати у својој земљи, односно према њој. Можемо им дозволити да дођу овде једино кад чисте, под условом да се не буне ако поново после два дана буде како је било! Јер, ми и не очекујемо од странаца да схвате како и колико волимо Србију!

Не схватају. Плитке душе...

"Надам се да ћемо овим људима дати пример како треба чувати околину у којој живе. Тешко је променити свест људи. У Француској има отпада по улицама, али овакве дивље депоније нисам видела" - каже Клер, и додаје да је задовољна домаћином, а понајвише српском храном.

А ова дошла да се добро наједе и наспава код домаћина, па би још да нам мења свест о околини. Е па, неће да може, империјалисти!

Честитка

Google jе честитао рођендан Николи Тесли.

Владимир Гебелс

После тужне вести о смрти Мајкла Џексона, наишао сам на ово.


Господин Путин је још једном, након чувене интервенције, показао да му можда чак ни Гебелс није раван.

Наравно да је пропаганда нешто што треба очекивати од сваког политичара, али мени је ово постало смешно и патетично...

Питам се шта је следеће - "Путин наредио макроу да се боље опходи према проституткама", "Путин натерао водку да боље удара"...

........................................................................................................

Тесла лансира бурек у свемир

Можда наслов делује као последица топлих дана на мој мозак, али он савршено има смисла.

Сви знамо ко је био Тесла. Његово име носи један аеродром, насеље на периферији Ниша, термоелектрана и још много чега, као и... пазите сад... босанско-међународни робот!

Овај последњи Тесла "намерава" да се попне на Месец...
Но, с обзиром на то да носи епитет босански, не иде да на Месец оде без бурека...

Идејни творац је Небојша Станојевић из Тузле, који је формирао тим стручњака из разних крајева света под називом "Synergy Moon" и пријавио се за Google Lunar X Prize.

Ову награду спонзорише Google, а она износи 30 000 000 долара. Рок за слетање на Месец је крај 2012., а Станојевић планира да се то оствари годину дана раније.

Небојша је велики оптимиста. Чврсто верује да ће баш његов тим први успети у томе, те да ће освојити награду.

Овај пројекат може имати много веће последице. Јер, ко зна, можда баш захваљујући мирису бурека неки од облика живота на Месецу изађе на видело...

Kриза као шанса

Актуелна светска економска криза, поред тога што је опасност за све нас, може бити схваћена и као добра шанса.
Питање је само како се то схвата, односно са чијег аспекта.

За државу, рецимо, она је шанса за смањење трошкова (односно за "поспремање дворишта")... бар је тако рекао наш председник. Изгледа да не користе ту шансу колико би требало.

За појединце криза може бити шанса за усмеравање ка новим вредностима, пружање више пажње породици, природи, књигама, култури... бар тако кажу овде.

Када узмемо у обзир привреднике (предузећа), шансе коју им пружа СЕКА могу бити значајне. Ако ни због чега другог, онда због нових маркетиншких могућности. Ко уме, искористиће...

No sleep, no SEKA
Зезамо кризу!
Победите кризу
Победимо кризу :)
У акцији против кризе!

Флексибилност

У данашњем пословном окружењу свако предузеће треба да краси способност прилагођавања том окружењу, а нарочито способност да се производи или услуге што је могуће више прилагоде захтевима конкретног купца.

Ипак, неки су се досетили да купца прилагоде производу, зашто да не?

Ради се о америчком погребном предузећу, чији су радници решили да одсеку ноге покојнику високом (одн. дугом) 2 метра, како би могао да стане у сандук!

Ипак, професионална етика се поштује у овом предузећу, што показује чињеница да су одсечене ноге враћене у сандук поред тела покојника.

Ко каже да криза убија флексибилност и оригиналност предузећа?