Решење овог проблема нећемо скоро дочекати (премда она прва Комисија цени да је треба боље платити и да ће то бити спасоносно), али нас нико не спречава да изражавамо незадовољство, можда ћемо тако макар мало утицати...
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
На првом фронту налазе се власници комисиона. Они се боре за то да нови Правилник о њиховом раду (нешто о томе овде) буде спроведен постепено, те да би могли да се прилагоде њему. Захтев је потпуно легитиман, али у Србији се све решава и мења преко ноћи. То је зато што надлежне не интересује колико брзо је могуће прилагодити се новим правилима, јер за већину тих промена ЕУ Србији даје помоћ (финансијску и саветодавну, а ова прва је њима важнија), па се ствари мењају само зато што је за то добијен новац. Зато није битно како, већ да се то, ето, ради... Наравно, сасвим погрешан приступ.

Комисиони од 1. јануара морају да имају сертификат о пореклу производа који продају. То звучи сасвим у реду, али постоје два проблема.
Први је да је наше тржиште превише неразвијено да бисмо сада спроводили овакве промене (већина људи купује гардеробу, нпр., на пијаци или у комисионима, зато што је тамо јефтиније и то могу себи да приуште).
Друго, неопходан је период прилагођавања, а мени се чини да је шест месеци, колико траже власници комисиона, мало... Потребно је много више, јер није проблем само у томе шта комисиони раде, већ и шта потрошачи могу и желе да купе.
Комисиону продају сада називају "легалним шверцом", који "оштећује буџет државе за толико и толико". Невероватно је како неко ко не зна шта иза ових речи стоји може лако да се поистовети са државом и да закључи да ту има добре поенте и да не смемо дозволити да се неко шверцом богати на "наш" рачун.
Но, чињеница је да потрошачима, а то смо сви ми, из разлога које сам навео, овај шверц одговара. То што не одговара буџетлијама не треба да нас потреса, јер ни нама не одговара оволика цена бензина колику су нам одрапили да би тај шверцом погођени буџет могао да се попуни. То њих сигурно не потреса.
У чему је поента? Пошто ће комисиони морати да имају доказ о преклу робе, то значи да не могу од свакога да набављају робу. Сада се треба повезати са јаким иностраним фирмама или са домаћим фирмама које увозе од тих иностраних.
Онај који најповољније може да прода маркирану робу комисионима (уз све потребне папире) је исти онај који је увезао вакцине против Х1Н1 и исти онај који на нашем тржишту већ дуго држи монопол и представља сам врх увозног лобија.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ове промене које погађају комисионе имају своје оправдање у прилагођавању европским стандардима. Зато је више проблем у начину на који се то спроводи и у тренутку спровођења, него у самом спровођењу. Јер, хоћемо у ЕУ, зар не? Е па, онда морамо да прихватимо промене.
Други случај, међутим, нема никакву проЕУропску позадину (извор).

Наиме, РАТЕЛ је одлучио да додатно финансијски оптерети wireless провајдере у Србији. На тај начин, спречено је да се Интернет услуге добију по нижој цени у односу на ADSL и кабловски Интернет.
Ја уопште не сумњам да иза овога стоји Telekom или SBB (вероватно обе компаније). Због њих су у Србији цене Интернет услуга још увек на високом нивоу, а када ће се то променити деликатно је питање.
За ово сам сазнао преко Facebook-а, конкретно преко групе чији је циљ да изрази незадовољство и wireless провајдера и корисника Интернета. Јер, погођени су и једни и други, то је чињеница.
Иако користим ADSL Интернет (сваки прикључак иде преко Telekoma, остали провајдери само посредују), прикључио сам се иницијативи. Не очекујем да ће то ишта променити, али вреди покушати.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Или је једноставније дати више новца Комисији за заштиту конкуренције?








